Inicijativu je na sastanku predstavljao istraživač, Branimir Đurović. On je predstavio ključne nalaze Inicijative o procesu donošenja novog Nacrta zakona o pravima nestalih lica i članova njihovih porodica, slučaju bekstva osuđenog ratnog zločinca Rajka Kozline i nerešenom slučaju ubistva braće Bitići u Petrovom Selu. Takođe, istraživač Inicijative je podsetio članove UN komiteta o neefikasnom radu na pronalaženju posmrtnih ostataka otetih građana SRJ iz otmica u Sjeverinu i Štrpcima, kao i o potrebi izmena Zakona o ratnim memorijalima i Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica kako bi oba propisa imala inkluzivan karakter u domenu priznanja žrtava, kulture sećanja i reparacija.   Članovi Komiteta za prisilne nestanke zainteresovali su se za prisustvo Gorana Radosavljevića Gurija u Pionirskom parku u nedelji uoči velikog protesta u Beogradu od 15. marta, kao i za napredak u procesu donošenja zakona koji bi regulisao pitanje nestalih lica. Inicijativa mladih za ljudska prava je na sastanku insistirala na zahtevu da zvaničnici Srbije prestanu sa praksom negiranja ratnih zločina i veličanja ratnih zločinaca. U odgovoru na pitanja članova UN komiteta, Đurović je podsetio na obavezu Srbije da usvoji Rezoluciju Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici, kao i da poništi odluku o konkursu i oslikavanju murala osuđenom ratnom zločincu Nebojši Pavkoviću u Ćupriji. U ime Fonda za humanitarno pravo (FHP) na sastanku je učestvovala Nataša Kandić, koja se osvrnula na rad komisija za nestala lica u regionu bivše Jugoslavije i na saradnju Srbije i Kosova na pronalasku nestalih lica. Komitet za prisilne nestanke UN-a je telo nezavisnih eksperata koje nadgleda primenu Konvencije za zaštitu svih lica od prisilnih nestanaka, donetu 2007. godine. Fotografija: Akcija Inicijative mladih za ljudska prava „Batajnica: Zakopana istina”, mart 2019. godine.