Grupa od petoro mladih otišla je u Srebrenicu nekoliko dana pre obeležavanja 29. godišnjice genocida. Prilikom trodnevne posete obišli su Memorijalni centar Srebrenica - Potočari i učestvovali na konferenciji  „Osnaživanje kroz sjećanje: Održavanje međugeneracijske odgovornosti”. Jedna od onih kojima ovo nije prva poseta Potočarima je Jovana Đurđević, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, koja kaže da je mnogo znala o genocidu, ali da je ovogodišnja poseta Memorijalnom centru upotpunila njeno znanje i pokazala prave razmere zločina: „Ova tri dana u Potočarima nikako nisu samo tri obična dana. Zaista cenim priliku da sam mogla da budem tu, pričam sa tim ljudima, čujem njihova jeziva sećanja. Premda sam se sa genocidom u Srebrenici susrela i pre, sada sam imala priliku da posetim Memorijalni centar i naučim još o strahotama sa kojima su se ti ljudi susreli, a samo retki preživeli. Osećaj koji me je pratio tokom ta tri dana, a smatram ga važnim, jeste da niko od nas ne sme da dozvoli da Srebrenica bude zaboravljena, jer je time poslednji stadijum genocida ispunjen”.  Prvi dan obeležila je poseta Memorijalnom centru i obilazak stalne muzejske postavke. Mladi su imali priliku da dobiju više informacija o zločinima iz jula 1995. godine, da čuju svedočanstva ljudi koji su preživeli genocid, ali i da vide arhivske snimke iz tog perioda i lične predmete žrtava. Nakon obilaska muzeja, razgovarali smo sa zaposlenima u Memorijalnom centru Srebrenica i sa predstavnicima zajednice preživelih, odnosno onima koji su direktno pogođeni zločinom koji je Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine okarakterisao kao genocid. „Zaboraviti mrtve znači ponovo ih ubiti”, rekao je Hajrudin Mesić, jedan od preživelih genocida u Srebrenici. Govornice i govornici konferencije  „Osnaživanje kroz sjećanje: Održavanje međugeneracijske odgovornosti” istakli su značaj preuzimanja odgovornosti u postkonfliktnim društvima i iz ugla ličnih svedočanstava, međugeneracijske odgovornosti i obrazovanja dali širi kontekst genocida u Srebrenici.  Tali Nejts, osnivačica i direktorka Centra za Holokaust i genocid u Johanesburgu, istakla je značaj obrazovanja u procesu pomirenja.  „Važno je za mene da ponovo budem ovde u Srebrenici kako bih razmislila o ključnoj ulozi obrazovanja. To činim kao ćerka preživelih Holokausta, ali i kao osnivačica i direktorka Centra za Holokaust i genocid u Johanesburgu”, rekla je Nejts. U sklopu konferencije mladi su imali priliku da se upoznaju sa majkama Srebrenice, Fredijem Mutanguhom, preživelim u genocidu nad Tutsima u Ruandi, univerzitetskim profesorima iz celog sveta i drugima koji ističu značaj sećanja na genocid u Srebrenici. Trećeg dana, 11.jula, ova grupa bila je deo komemoracije i odala je počast žrtvama na mezarju u Potočarima. Ove godine ukopano je 14 identifikovanih žrtava genocida. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je u maju Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici. Osim Jovane Đurđević, Srebrenicu su posetili i Doroteja Antić, Ana Đurić, Dušan Trifunović Milešić i Mila Pajić.