Tog 23. maja Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju (dokument A/78/L.67/Rev.1) o genocidu u Srebrenici, kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici. U srpskoj javnosti i propagandnim medijima, usvajanje rezolucije intrepretirano je kao targetiranje celokupnog srpskog naroda i proglašavanje istog, genocidnim. Međutim, prava svrha i sadržina ove rezolucije nema, i ne može da ima za cilj tako nešto. Delegatkinja Nemačke, koja je predstavila nacrt rezolucije, objasnila je da se rezolucijom obeležava dan sećanja na tragediju, koja se dogodila 11. jula 1995. godine u Srebrenici, kada je 8.372 bosanska muslimana pogubljeno. U tom trenutku Srebrenica je po rezoluciji Saveta bezbednosti 819 (1993) bila imenovana za zaštićenu zonu.  Predstavnica Nemačke je dalje pokušala  da se suprotstavi lažnim optužbama o tekstu, navodeći da nije uperen ni protiv koga, pa ni protiv Srbije; već isključivo  protiv počinilaca genocida. Takođe, u Konvenciji o genocidu i kažnjavanju genocida (1948) , koju je Srbija ratifikovala, ne postoji klauzula koja govori o osuđivanju bilo kog naroda za genocid. Krivična odgovornost za zločin genocida, uvek je individualna. Prema tome, tvrdnja da rezolucija o Srebrenici obeležava srpski narod kao genocidan, je netačna. Rezolucija o genocidu u Srebrenici obezbedila je da se  11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine; rezolucijom se bez rezerve osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, kao i dela koja veličaju osobe koje su pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine; zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;. Pored toga, u rezolucji se ističe važnost okončanja procesa pronalaska i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za žrtve. Takođe, u tekstu rezolucije se poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici ali i počinilaca drugih ratnih zločina. Rezolucija je usvojena sa 84 glasa za, 19 protiv i 68 uzdržanih zemalja članica Ujedinjenih nacija. Nadležnost Generalne skupštine nije da utvrđuje pravnu kvalifikaciju određenog zločina pa tako i genocida u Srebrenici. Za utvrđivanje odgovora na to pitanje postoje pravni kriterijumi na osnovu kojih međunarodni sudovi kvalifikuju ratne zločine. Ti kriterijumi određeni su u, već prethodno pomenutoj, Konvenciji o genocidu i kažnjavanju genocida (1948) , koju je Srbija ratifikovala 2001. godine. Primarna tema u javnosti oko 23. maja bila je „odbrana časti srpskog naroda” i negiranje genocida. Teme procesa pomirenja, kulture sećanja, priznavanja zločina, suočavanja sa prošlošću, odavanja počasti žrtvama nisu bile aktuelne. Usvajanje rezolucije ne treba da bude oružje za produbljivanje neprijateljstava i sukoba iz prošlosti, već treba da bude nada za mir i stabilnost regije Zapadnog Balkana.