„Stanje poricanja – Srbija 2024: Laganje o zločinima pod zastavom“ je treći po redu godišnji izveštaj koji analizira izjave i postupke političkih predstavnika Srbije, zvanična saopštenja, događaje i odluke institucija kojima se poriče ili negira odgovornost institucija Srbije i SR Jugoslavije za masovna kršenja ljudskih prava tokom ratova 1990-ih.  Na promociji izveštaja govorili su Branimir Đurović, ko-autor istraživanja i istraživač Inicijative, Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji, i Nevena Mijatović, istraživačica-pripravnica sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.  Prvu polovinu prethodne godine obeležila je velika državna kampanja negiranja genocida u Srebrenici, rekao je Đurović, objasnivši da je ona prethodila usvajanju Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici 23. maja.  „Kampanja je započeta negde u aprilu i trajala je čak i nakon usvajanja Rezolucije, negde do juna. Predvodnik te kampanje i apsolutni šampion poricanja bio je Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. Tokom same kampanje, ali i kasnije u toku godine, genocid u Srebrenici negiran je od strane vlasti najmanje 40 puta. Samo je Vučić genocid negirao najmanje 13 puta tokom prošle godine,” istakao je Đurović. U prethodnoj godini veličanje osuđenih ratnih zločinaca bilo je gotovo svakodnevno. Đurović kaže da su sedmorica osuđenih ratnih zločinaca bili predmet glorifikacije od strane predstavnika vlasti - najmanje 30 puta.  ,,Onaj kojeg najčešće pominju i najviše veličaju jeste Vladimir Lazarević, koji je neretko i gost i govornik na različitim komemoracijama i svečanostima. Čak 11 puta se pojavljivao na ovakvim događajima ili se o njemu pozitivno govorilo,” dodao je Đurović. Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka u penziji, rekla je da je uloga medija u poricanju ratnih zločina i veličanju ratnih zločinaca ogromna, ali i da ima načina da se mediji pozovu na odgovornost - pre svega kroz nezavisno funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM). „Mediji su glavna platforma za prepisivanje istorije, oni pojačavaju i najtiše glasova kada za to ima potrebe.  Poricanje zločina je politički projekat, jer to nisu slučajna, pojedinačna amnestiranja za poneki događaj, već je to pranje biografija, veličanje učesnika u ratnim zločinima, negiranje međunarodnih presuda, što se dalje usmerava prema različitoj publici kroz različite vrste medija, i tradicionalne medije i društvene mreže,” istakla je Milivojević. Nevena Mijatović, istraživačica-pripravnica sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koja je radila na istraživanju o stavovima mladih u Srbiji o devedesetim, potvrdila je da godine poricanja ratnih zločina u Srbiji jesu uticale na stavove mladih o ratu, ratnim akterima i zločinima. ,,Konzervativnija grupa naših ispitanika je tvrdila da zna najviše o prošlosti, ali isti oni su negirali i poentu istraživanja. Jedan od komentara je bio da je cilj istraživanja da se opet optuže Srbi. Svima su najviše poznati termini poput NATO bombardovanja i Miloševića, koga većina smatra lošom osobom. Oni razumeju kontinuitet sa tim vremenom jer su mnogi ljudi koji su bili aktivni tada, sada na vlasti,” kaže Mijatović. Izveštaj u celosti možete pročitati ovde.